Skip Ribbon Commands
Skip to main content
.: Web Portal :.

Blog

Mar 13
Трофичке каскаде

​Термин „трофичка каскада" је представио Paine (1980) како би описао улогу врста које су „строго повезане" или имају „јаке интеракције" у заједницама приобаља. То су врсте чијим се уклањањем (или интродукцијом) проузрокују драматичне промене у биомаси плена. Уколико су плен компетитивно супериорне врсте, ефекти могу да се примете код предатора и један или два нивоа ниже у ланцу/мрежи исхране. Pace et al. (1999) су дефинисали „трофичке каскаде" тако „да обострани ефекти односа предатор-плен могу мењати бројност, биомасу или продуктивност популација, заједница или односе исхране у више од једне карике у мрежама исхране".

Carpenter et al. (1985) су навели да трофичке каскаде могу објаснити велика одступања (разлике) у биомаси или продуктивности алги, међу језерима са сличним концентрацијама нутријената. Они су предложили да ниво нутријената одређује дугорочну продуктивност или трофичко стање језера, али да варирање из године у годину зависи од интеракција међу трофичким нивоима. Писциворне врсте потискују планктиворе, дозвољавајући да зоопланктон редукује биомасу алги, чиме се трофичке каскаде проширују од писцивора до фитопланктона.

111111.jpg

Извор:

http://www.eviem.se/en/projects/Can-removal-of-planktivorous-fish-improve-the-water-quality-of-eutrophic-lakes/

Carpenter, S. R., Kitchell, J. F. and Hodgson, J. R. 1985. Cascading trophic interactions and lake productivity. BioScience 35: 634-639.

Pace, M. L., Cole, J. J., Carpenter, S. R. and Kitchell, J. F. 1999. Trophic cascade revealed in diverse ecosystems. Trends Ecol. Evol. 14: 483-490.

Paine, R. T. 1980. Food-webs – linkage, interaction strength and community infrastructure – The Third Tansley Lecture. J. Anim. Ecol. 49: 667-685.


Jan 28
Механичка контрола акватичних биљака - Сецкање водене вегетације

Сецкање се користи широм света за управљање коровима. Примењује се у језерима, рекама и водним путевима. Машинерија која се користи за сецкање је приступачнија од друге опреме која се користи за сличне намене. Ово је можда најбољи метод за контролу биљака у плитким водама. Користи се у дубљим водама него жетва, док се мањи секачи могу користити на местима где комбајни не могу. Опрема је у стању да циљано уклања мање популације. Сецкање се мора обављати неколико пута у току вегетацијске сезоне. ​Рад на машинама за сецкање захтева мање воде и мало маневарског простора у односу на механичке комбајне. Разлика између жетве и сецкања је у томе што комбајни уклањају исечени биљни материјал из воденог басена, али зато резачи могу да раде брже у односу на комбајне. После сецкања да би се спречило ширење инвазивних биљака неопходно је извршити сакупљање. То се може обавити специјално дизајнираним мрежама. У ограниченим околностима исечене биљке могу остати у води да се распадају, мада то значајно смањује контролу. Ово је прик​ладно само за врсте које се не шире фрагментацијомили или у великим најездама када се захтева брза реакција.

Секач.jpg

Механички резач.jpg

Извори:

  1. http://glmris.anl.gov/documents/docs/anscontrol/MechanicalControlMethods.pdf
  2. Cooke D.C. Welch E.B., Peterson S.A., Nichols S.A. (2005): Restoration and management of lakes and reservoirs. Taylor & Francis Group.
  3. Greenfield K.B., Nicole D., Hunt J., Wittmann M., Siemering G. (2004): Aquatic Pesticide Monitoring Program, Review of Alternative Aquatic Pest Control Methods For California Waters, San Francisco Estuary Institute 7770 Pardee Lane, 2nd Floor. Oakland 

 

Jan 28
Механичка контрола акватичних биљака - Ваљци за коров

​Ваљци и машине за чишћење корова су релативно нове методе за контролу корова на малим местима. Ваљци за коров укључују дуг метални цилиндар (до 30 m). Мотор покреће цилиндар напред и назад у луку од 270˚ око тренутне позиције. Цилиндри сабијају младе биљке и земљиште на том подручју. Ова врста опреме захтева нижи оперативни напор и она се може оставити на одређеном подручју и користити када биљке почну да расту.

Ваљак за коров.jpgВаљци.jpg

Употреба ваљака може да утиче лоше на организаме који живе на дну, да поремети мрестилишта риба, да доведе до ширења биљака преко фрагмената. Осим тога, у меким доњим седиментима, поремећај талога може бити значајан. Постоје проблеми и када се ови ваљци користе на седиментима са високим садржајем органских материја.

Извори:

  1. Greenfield K.B., Nicole D., Hunt J., Wittmann M., Siemering G. (2004): Aquatic Pesticide Monitoring Program, Review of Alternative Aquatic Pest Control Methods For California Waters, San Francisco Estuary Institute 7770 Pardee Lane, 2nd Floor. Oakland 
  2. Anderson L., Cofrancesco A., Dibble E., Engelhardt K., Getsinger K., Haller W., Kafcas E., Layne P.C., Layne C., Lembi C., Maceina M., Madsen R.J., Madsen J., Moore D.K., Mudrak V., Newman R., Petty G.D., Sprecher L.S., Stewart M. (2005): Aquatic Plant Management.  Aquatic Ecosystem Restoration Foundation. Georgia

 

Jan 28
Lotus efekat

Prirodni list lotusa raste i sam se čisti kroz svoje pore. Iako je osetljiv na mehanička oštećenja, priroda to sa vremenom obnovlja kroz rast lista. Prirodni lotus efekat je složeni proces i nemoguće ga je kopirati.  Lotus efekat ili superhidrofobnost se odnosi na svojstvo samočišćenja koje je rezultat visokog odbijanja vode kao što je pokazao list lotusa. Supstanca iz ove biljke je takva da se na nju ne lepi nikakva prašina. Kapljice vode pokupe čestice prljavštine, što smanjuje prijanjanje kapljica na tu površinu i na taj način se lako čisti s površine. Nakon što se otkrilo da svojstva samočišćenja dolaze iz fizičko-hemijskih svojstava superhidrofobnih površina, a ne iz specifičnih hemijskih svojstava površine lista, nanoproizvodi preslikavaju pozitivna svojstva lotus lista u segmentu zaštite i moguće ih je kombinovati sa dodatnim efektima, kao što je trajnost zaštite, čvrstoća i 100%-tna transparentnost. ​

Untitled 1.png

Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Lotus_effect​

Jan 27
Ugljenikov sundjer za upijanje nafte iz vode

​Uz pomoć i​nformatičkih simulacija u laboratoriji Oak Ridge National Laboratory američkog Ministarstva energetike istraživački tim je razvio ugljenikov sunđer od nanocevčica, koji može upiti naftu iz vode sa dosad neviđenom efikasnošću. Izveli su simulacije na računarima, da istraže kako bi dodavanje atoma bora moglo uticati na strukturu ugljenikovih nanocevčica, imajući na umu da se drugačiji atomi ne moraju nužno uklopiti i biti deo navedene strukture jer kad se taj drugi atom stavi unutar heksagonalne rešetke moguće je da se mreža poremeti. Simulacije i eksperimenti su pokazali da se dodavanjem bora postiče formiranje tzv. "lakatnih" veza koji pomažu da nanocevčice izrastu u trodimenzionalno. Razlog tome je što bor ima različiti broj valentnih elektrona što rezultira promenama u zakrivljenosti koje aktiviraju različite vrste rasta. Tako materijal postaje jači u tri dimenzije, umesto da je jak samo po jednoj dimenziji, duž ose cevi. Naredni eksperimenti su pokazali da je taj materijal, koji je vidljiv ljudskom oku, vrlo učinkovit u upijanju nafte u zagađenoj morskoj vodi jer privlači ulje, a odbija vodu. On apsorbuje količinu nafte i do 100 puta veću od svoje mase.​

Izvor: Jerković Z.  (2015) Ekološki aspekti primjene nanomaterijala-nanoekologija. International Interdisciplinary Journal of Young Scientists from the Faculty of Textile  Technology.  TEDI Vol 5 page 68-85

hrcak.srce.hr/file/213970

1 - 5Next

 ‭(Hidden)‬ Blog Tools

 About this blog

About this blog

Welcome to SeLaR Blog. Here you can find more information about project activities, news, events, and also post your information, materials and comments.