Каква је разлика између загађујућих материја и загађивача? Загађење се дефинише као промене хемијског, физичког и биолошког интегритета воде насталих директним деловањем човека или индиректно изазваних човековим деловањем. Загађење настаје услед активности које утичу на укупан квалитет воде. Неки од примера загађивања су: изградња брана на рекама да би се формирале акумулације, изградња канала и насипа за контролу поплава, као и утицаји рекреативних активности и урбаног развоја.
Полутант (загађујућа материја) је супстанца која узрокује загађивање. Тешки метали, пестициди и ђубрива су само неки од примера. Повећане количине појединачних полутаната или њихово заједничко деловање са другим загађивачима може имати веома негативне ефекте на квалитет акватичних екосистема. Иако неке од загађујућих материја потичу из природних извора, највећи део потиче из антропогених извора.
КОНЦЕНТРАЦИЈА ПОЛУТАНАТА VS. УНОСА ПОЛУТАНАТА (ОПТЕРЕЋЕЊЕ ПОЛУТАНТИМА)
Највећи број прикупљених података који се односе на квалитет се односе на концентрацију загађујућих материја, не и на њихов извор. Концентрација загађујућих материја се мери у јединицама, као што је mg/L или један део на милион делова (ppm), док се унос полутаната изражава у фунтама (0.45 kg) по дану. Другим речима, концентрација је мера загађивача у одређеном временском периоду, док је унос мера загађења током дужег временског периода.
Унос полутаната (опрећење полутантима) се углавном израчунава када се утврди колико се може отпадних вода испустити у поток или реку који ће их асимиловати, а да не постану загађене. Унос полутаната је често бољи индикатор квалитета вода него концентрицаја загађивача.
Разлика између концентрације загађивача и уноса полутаната (оптерећења полутантима). Навешћемо пример израчунавања оптерећења полутантима. Ако 5 грама соли додамо у литар воде (А), концентрација ће бити 5 грама соли по литру (5 g/l). Ако 10 грама соли додамо у два литра воде (Б), концентрација ће и даље бити 5 g/l. Концентрација соли у обе посуде ће бити иста. Међутим, иако је концентрација соли иста у обе посуде, укупна количина соли (унос, тј. оптерећење) ће два пута бити веће у посуди Б.
Ефекат ниво загађења на квалитет воде у водотоку зависи од количине протока. Замислимо да се подаци за квалитет воде сакупљају током јесени и лета. Концентрација амонијака ће бити иста у обе сезоне. Само на основу концентрације могло би се закључити да нема разлике у нивоу загађења. Међутим, проток није исти током обе сезоне, јер су лета обично сувља а јесен са више падавина. Ако је проток током јесени 10 пута већи него лети, тада ће водоток садржати 10 пута више амонијака током јесени, иако је концентрација иста.
