Шта је, тачно, седимент? Седимент је највећим делом мешавина слободних неорганских честица (песак, муљ и глина) и органских материја (насталих разградњом угинулих биљака и животиња) који се нагомилавају на дну водених система. Квантитет и квалитет седимента има одлучујућу улогу у изгледу биолошке заједнице.
Како се седимент појављује? Шта се дешава када проток воде више не може да задржи суспендоване честице у воденом стубу? Ако брзина протока опада, суспендовани материјал пада на дно – тај процес је означен као седиментација. Процес седиментације је изразит после периода високих вода. Поред тога, када се река улива у акумулацију, вода губи брзину и честице (седимент) падају на дно. Повећана седиментација има велики утицај на изградњу акумулација.
Акумулације се граде за складиштење воде и регулацију поплава. Ако се изузму велике поплаве, акумулације имају озбиљна ограничења када је у питању могућност да водоток уклони седимент. У природним речним системима, високе воде доводе до подизања наслага са дна односећи седимент низводно. Током периода поплава, вода напушта речно корито и плави околно земљиште; тада је речни седимент депонован.
Таложење седимента ствара проблеме акватичним животињама јер им прекрива станиште у језерима и споротекућим водама. Смањење повољног акватичног хабитата доводи до промена у саставу акватичних биљака и животиња. Како се седимент таложи, оно што је некада била песковита или глиновита подлога постаје муљевито (блатњаво; mucky = гадан, одвратан, каљав) дно, где могу да живе другачији организми (вероватно само мали број) у односу на оне који су ту претходно живели. Велика количина суспендованих материја у води може да утиче на рибе тако што им зачепе шкрге. Седимент може да прекрије области где се размножавају и да угуши њихова јаја.
Хемизам седимента. Поред последица које имају велике количине седимента на биолошку заједницу, квалитативни састав седимента је, такође, веома значајан. Седимент игра улогу таложника за многе загађујуће супстанце, као што су метали, пестициди и полиароматчни хидрокарбонати (ПАХ) – где спадају нафта и њени нуспродукти.
Отпадне воде из индустрије, пољопривреде и домаћинстава су најважнији извори ових загађујућих материја. Неке од њих могу путем ваздуха доспети у воду километрима далеко од места њиховог настанка – фабрика, електрана и рафинерија. Пестициди, као што је ДДТ, и индустријске хемикалије, познате као полихлорисани бифенили (ПЦБ), се годинама уносе у животну средину. Иако је употреба тих хемикалија у многим земљама забрањена, оне се још увек налазе у седименту. Овакав тип контаминације се уобичајено назива наслеђена загађења (енгл. legacy poluttants).
